Др Иван Аксентијевић је успешан онколог у Вашингтону, и оснивач и председник хуманитарне организације Сербиан Америцан Медицал Ассоциатион (САМА), регистрован у Мериленду, у Сједињеним Америчким Државама. Организација САМА окупља хумане људе у Америци који желе да помогну слањем медицинске опреме и побољшању здравствених услуга, посебно у малим медицинским центрима широм Србије где је помоћ најнеопходнија. Рад чланова САМА организације је комплетно волонтерски, и проток сакупљених средстава може се пратити њиховој веб страници. Велика жеља ове организације је да прошири своје чланство и посебно да окупи што више лекара нашег порекла који раде у Америци, који би као стручни тимови могли да помогну нашем народу у Америци, у Србији и на Балкану.
Шта Вас је мотивисало да направите ову хуманитарну организацију?
Све је почело са распадом СФРЈ, у том хаосу када је Србија била на коленима и здравствени систем је био у потпуном колапсу, ја, као и много људи смо појединачно покушали да помогнемо, али то је све било доста неефикасно и од свега тог нашег труда мало шта је стизало до оних којима је то било најпотребније. Из тих разлога, нас неколико из околине Вашингтона смо 2009. године формирали хуманитарну организацију како бисмо били у могућности да што ефикасније помогнемо, али и да контролишемо пројекте од почетка до краја. Оснивачи и први чланови ове организације смо били, Зоран Младеновић, Злата Јовановић, Данка Милојковић, др Ивона Аксентијевић, др Даница Новачић и др Нада Рош. Принцип нашег рада је да бирамо пројекте сходно нашим могућностима и без давања новца крајњем кориснику. Помажемо у материјалу, апаратима, изградњи, и свему што сматрамо да има прави импакт и да је од виталног значаја за наше људе на Балкану. Наш први пројекат је био реновирање и опремање мушког одељења Психијатријске болнице ”Лаза Лазаревић” у Београду, 2013. године. Од тада нисмо стали, реализовали смо бројне пројекте у више од 35 места у Србији, на Косову и Босни и Херцеговини, у вредности од преко 430.000 долара.
Која је била иницијална идеја за оснивање Ваше организације?
Последњих година, кроз разне капиталне инвестиције, здравствена ситуација у Србији се прилично побољшала. Изградиле су се нове болнице, набављени су савремени апарати као гама-нож, ПЕТ скенери итд. На жалост, иако Србија издваја огромна средства за здравство, квалитетне здравствене услуге на примарном нивоу по многим критеријумима још далеко заостаје за земљама западне Европе. На пример, велики број домова здравља и поготово амбуланти у Србији немају најосновније инструменте за крвне анализе, ЕКГ апарате, дефибрилаторе, ултразвук, апарате за стерилизацију. Да би се прегледали и лечили, пацијенти морају да путују до већих градских болница и таква ситуација утиче на квалитет неге, повећање броја тешко оболелих пацијената, па на жалост и увећање стопе смртности. Ми смо видели да иако држава купује апарате вредне милионе долара, недостатак најобичније опреме у мањим амбулантама има огромне последице на здравствену услугу у Србији. Ту је прилика за наш рад. За нас нема малих донација, видимо да свака донација јесте битна и добродошла јер може да промени живот многим људима, прича др Иван Аксентијевић.
Коме сте све помогли свих ових година?
Наша жеља је да помогнемо нашим људима, нашим пријатељима, нашим рођацима и породицама који тамо живе. Ангажујемо се свуда где је помоћ неопходна, и то је за нас обавеза, привилегија и задовољство. На пример, у Малом Иђошу у Војводини, где гинеколошка служба саламури о здрављу више од 8.000 жена, донирали смо колпоскоп и микроскоп за цитолошке прегледе, који су неопходни за рано откривање малигних болести. Учесталост рака грлића материце у Србији је међу највећим у Европи и надамо се да ће наша донација допринети откривању рака грлића материце у раним стадионима, када је та болест још излечива. У Републици Српској, у болници у Приједору и Бијељини, на одељење за труднице и породиље заменили смо преко 80 душа који су били стари више од 40 година! Да ли можете да замислите шта то значи за удобност и квалитет болничке неге тих жена! Пре неколико недеља САМА је донирала четири ЕКГ-а за сеоске амбуланте које припадају Смедеревској Паланци. Ове амбуланте опслуже преко 15.000 људи, иу свакој од ових ординација долази на преглед између 30 и 50 пацијената дневно. За људе који имају срчане тегобе, аритмију или коронарну болест, ЕКГ апарат је од виталног значаја јер помаже у превентиви, дијагностици, лечењу и праћењу болести. Када се зна да су кардиоваскуларне болести највећи узрок смрти у Србији, јасно је да ови апарати увелико подижу квалитет неге и живота тим људима, истиче др Иван Аксентијевић.
Како функционише организација САМА и како стиже помоћ?
Путем хуманитарних акција и пројеката сакупљамо донације од свих људи широм Северне Америке. Регистровани као непрофитабилна организација у Мериленду, али успешно делујемо иу Чикагу, пре свега захваљујући подршци Бранка Паликуће, Антонија Кељевића и Дуке Петровића. Такође смо активни у Торонту у Канади, где нам је главна подршка Александра Савић. Рецимо, пре месец дана у Торонту, чланови и пријатељи САМА-е су имали успешну шетњу, да би прикупили новац за куповину 60 нових пацијената у болници у Пироту. Људи воле да помогну када знају да је цео процес чист, и када могу да виде где сваки долар и цент одлази. Целокупан наш рад и активности су приказани на нашој веб страници, где свако може да прати колико и где је новац уложен. Ако епидемиолошки услови дозволе, вероватно ћемо се током новембра окупити у Чикагу, код нашег члана Бранка Паликуће, где ћемо покренути још једну велику акцију, коју нам је најавио др Иван Аксентијевић.
Ко су људи који помажу организацији САМА, и какви су вам даљи планови?
Може да нам се придружи ко год жели, без обзира на професију. Велика нам је жеља да покушамо да окупимо наше бројне лекаре и медицинско особље у Северној Америци. Постоје и нека локална лекарска удружења, рецимо у Чикагу, Хјустону, или Њујорку, али су за сада све те лекарске групе недовољно повезане. Волели бисмо да путем наше организације направимо конекције и контакте, и да имамо годишње митинге у САД. Таква организација би могла да се ангажује да доведе на усавршавање наше младе колеге из Србије и Републике Српске. Да помогнемо нашим лекарима који долазе на рад у САД или Канаду. И наравно, да тако целокупној нашој српској заједници подигнемо рејтинг. Жеља нам је да окупимо тимове лекара, који би радили волонтерски на Косову или где год има потребе. Знамо да постоји интересовање и жеља за волонтерским радом код наших лекара, али нам је потребна организација која може да спроведе. Ето, то нам је жеља, да покренемо такву врсту акције у наредном периоду, каже др Иван Аксентијевић.
САМА је до сада урадила доста за наш народ на Балкану, по чему је ова организација препознатљива, по чему се разликује од других?
Сви ми укључени у акције радимо потпуно волонтерски. Као што то увек истичемо, све је потпуно транспарентно на нашој веб страници. САМА организује нема контакте са политичким групама, или владом. Лично изаберемо пројекте, у зависности од наших могућности и њиховог потенцијалног импакта. Прихватамо пројекте где задржавамо потпуну контролу од почетка до краја, и то све без давања готовине и са минималним губицима у средствима. Рецимо важно је знати, да су нам режијски трошкови јако мали (мањи од 31ТП3Т), и да за сваки долар који је дониран САМА-и, 97 центи улази директно у пројекат – то је нешто чиме врло мали број хуманитарних организација може да се похвали. . У акције се укључују сви који могу, већина је Срба, али смо имали као донаторе и Американце и друге људе са Балкана. Ми смо мала организација функционишемо са малим бројем волонтера у Америци, као што су Зоран Младеновић, Милена Аксентијевић, Јелена Буђевац, и неколико волонтера у Србији као што су Верица Сенишић, др Милош Јоковић и Тина Пантелић који нам помажу на терену. Али смо за сада добро организовани, и тако функционишемо од почетка.
Колико дуго сте у Америци, ја вас везује за Србију?
Моја супруга Ивона и ја живимо у Америци од 1989. године. Ја сам онколог-хематолог и имам своју приватну праксу. Она је такође лекар и бави се генетиком. Живимо и радимо у предграђу Вашингтона са својих пет ћерки, а сада већ имамо и два унука. Ја сам рођен у САД, одрастао сам у Белгији, а живео сам седам година у Србији где сам стекао диплому лекара на Медицинском факултету у Београду. Мене за Србију пре свега везује то што ми је отац рођен у Србији, и то што сам провео много лепих година свог живота у тој земљи. Слободно могу да кажем да сам се заљубио у наш народ, због оца, због пријатеља, због историје, због духа. Увек истичем да сам Србин и време се јако поносим.
Организација САМА и др Иван Аксентијевић имају сву нашу подршку, желимо им много успеха на хуманитарном путу, да дођу до сваког места и сваког човека, где је год потребна помоћ. Њихова хуманост не познаје границе, и свака њихова донација за многе људе значи бољи живот.
ПИШЕ: СНЕЖАНА ЛАЗИЋ И ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА
Serbian 
English