Како Српски лекари из Америке контролишу своје донације у Србији?

10. октобра 2016. године

Група српских лекара у Америци је организовала удружење које помаже српским болницама. Оно што је код њих другачије је начин прикупљања и трошења новца. Сваки долар који добија и потроше види се на њиховом сајту, па донатор може да прати како је његов новац употребљен.

Зоран, Бранко и Иван живе и раде у Америци. Једном годишње долазе у Србију, обилазе градове и процењују којим је болницама и домовима здравља најпотребнија помоћ. Преко добротворне, непрофитне организације САМА, коју је 2009. године покренуо доктор Иван Аксентијевић, прикупљају донације.

„Контролишемо сваки корак у тој помоћи. Дакле, од скупљања пара, за шта се скупљају паре, који је пројекат изабран и како је изабран, и нема давања новца никоме, него ми све сами контролишемо од почетка до краја”, каже Иван Аксентијевић, онколог у Вашингтону.

По америчким законима је постављен систем који су организатори САМА пројеката унапредили.
Детаље о количини и току прикупљеног новца свакако може да провери на веб-сајту организације САМА.

„До данас смо уложили 137 хиљада долара на око 20 пројеката широм Србије“, каже Зоран Младеновић.

Помоћ је отишла у Београд, Чачак, Краљево, Мали Иђош, Ћуприју, и још 14 градова. Донаторима је најважније да оно што ради свакодневно помаже што већем броју корисника. Средства се прикупљају на добротворним вечерима, организованим шетњама, турнирима.

„Имам доста личних контаката, а има донација захваљујући реклами која се ради преко чикашке телевизије, преко новина“, каже Бранко Паликућа – угоститељ у Чикагу.

Многи их питају због чега то раде.

„Одрасли смо овде, одшколовани смо овде, дугујемо нешто овој земљи и овом народу, родитељи су нам овде, браћа и сестре су нам овде, осећамо потребу да помогнемо“, каже Зоран Младеновић.

„Мислим да је морална обавеза свих нас емиграната да вратимо нешто својој земљи, која нас је ишколовала“, наводи Бранко Паликућа, угоститељ у Чикагу.

Поносни су на то што им људи који донирају средства верују.

„Треба веровати, кад радиш добре ствари мораш да верујеш. Да народ нема вољу и веру, никада се не би дешавале ове ствари”, каже Бранко Паликућа.

Све се да поправити удруженим радом, кажу ови хуманитарци. Прва ствар која отвара врата је транспарентност у раду.