Душан Петровић, наш познати бизнисмени и донатор из Чикаге и Бранка Паликућа, власник ресторана Топаз, још једном су окупили дародавце и сакупили више од 150.000 долара, потврђујући да помоћ нашем народу мора бити обавеза, привилегија и задовољство.
Ресторан „Топаз Цафе” поново је био место на коме су окупили донаторе, наши сународници и Американци вољни да помогну реализацију још једне акције, коју је организовала „САМА” – Српско-америчка медицинска асоцијација из Вашингтона. Бранко Паликућа, власник „Топазе” и Душан Петровић, наш велики добротвор, спонзорисали су акцију прикупљања помоћи за обнову и опремање Медицинског центра у Ивањици. Као и много пута раније, у сарадњи са доктором Иваном Аксентијевићем и Зораном Младеновићем, оснивачима ове успешне организације, прикључили су се конкретном пројекту за обнову и опремање медицинског центра, и помоћ становницима општине Ивањица. Скупу је присуствовао и благосиљао га и Владика Лонгин.
„Наша организација окупља све заинтересоване воље да помогне побољшању здравља у Србији, посебно тамо где држава, на жалост, не води довољно бриге, а то је најчешће у малим местима. Јер, у великим центрима се стање у српском здравству значајно побољшало, али када изадјете из великих градова видећете запуштене објекте, недостатак основне опреме и материјала, зато је наша обавеза да помогнемо баш таквим медицинским установама. Трудимо се да препознамо добре људе који раде у тим установама, да им олакшамо рад и подигнемо ниво здравствене заштите Србије. Због тога смо изабрали да помогнемо Ивањици, у којој лекари немају услове да раде, а пацијенти немају услове да се излече. Имате случајеве да се жена порађа на душеку који није промењен 70 година, или да лекар нема дефибрилатор да се врати у живот човека са аритмијом. То више нису питања квалитета живота, него су питања живота и смрти, због тога се ми посебно залажемо за такве пројекте, помоћи здравству у малим местима” – каже доктор Иван Аксентијевић, онколог из Вашингтона.
Зоран Младеновић је инжењер, веома активан у овој организацији и заинтересован за побољшање здравственог система у Србији.
„Погледајте колико је смртност рака у Србији, у самом врху Европе, јер је у Србији превентива као категорија врло запостављена. Зато се ми фокусирамо на помоћ код примарне здравствене заштите, помажемо домове здравља, сеоске амбуланте, настојимо да подигнемо ниво примарне здравствене заштите и свест људи да се раније јављају лекарима, да превентивно брину о свом здрављу.” – каже Младеновић.
У овој акцији избор је пао на Ивањицу, место за које многи често кажу да је слепо црево Србије, заобилазе га иу њега углавном не улазе, иако има скоро 40.000 становника.
„Последње озбиљно улагање у здравство у Ивањици је било шездесетих година прошлог века. Истина, 2015. године направљен је Центар за дијализу, донацијама из Данске, али све остало је у очајном стању. Наш план је да направимо нови здравствени центар, са квалитетним орпемом и комплетним здравственим услугама за становнике овог растрканог подручја.”- додаје Младеновић.
САМА је основана 2009. године, од 2013. године интензивно организује хуманитарне акције, са средствима директно упућују у изградњу и реновирање здравствених објеката и набавку потребне медицинске опреме и материјала.
„Посебно истичемо да у нашим акцијама никада никоме не дајемо готовину, а уложили смо 475.000 долара у акцијама до сада – радили смо пројекте у Пироту, Лозници, Ужицу, Трстенику, Врању, Сремској Митровици и многим другим местима. Наша организација је потпуно транспарентна, пројекте и бирамо тако да можемо да имамо потпуну контролу и увид у трошење средстава. Ми контролишемо извођаче радова, коришћење машина, не допуштамо да нико извуче нелегалну корист за себе, већ да сваки долар који добијамо донацијама искористимо максимално могуће.” – каже доктор Аксентијевић.
„Пандемија нас је мало успорила, нисмо могли да путујемо у Србију и обилазимо здравствене установе, како иначе чинимо 3-4 пута годишње. Ипак, ове године имамо више активности, помогли смо више установа, обилазили смо и домове здравља и болнице. Тако и вечерас очекујемо да ћемо од наших сународника и пријатеља Американаца сакупити 50.000 долара, посебну донацију од 100.000 долара долази од Душана Петровића.” – каже Зоран Младеновић.
Душан Дуке Петровић из Чикага има посебан разлог да донира баш Ивањици, дипломирао у коме је рођен његов отац Богдан, који је после хапшења и боравка у логору у Немачкој ситгао у Америци и више никада није посетио народни град, о коме је стално сањао и монго причао.
„Када год је „САМА” неким поводом у Чикагу – ја сам ту да помогнем. Много пута сам већ учествовао у њиховим донаторским акцијама, али када сам чуо да сада желе да помогну Ивањици одмах сам одлучио да помогнем, јер је мој отац рођен у Ивањици, током рата је ухапшен и провео 6 година у ратном заробљеништву, а потом још 6 година у избегличком кампу у Немачкој. Тамо је упознао моју мајку, дошли су у Чикаго, али се он никада није вратио Ивањици. Зато ја сада помажем, јер знам да би он био веома серћан да види да то чиним. Ово је мој начин да његов дух вратим његовој кући. Ја сам био у Ивањици, видео родну кућу мог оца, видео родјаке који тамо живе, био је то посебан дан за мене, да видим место одакле моји потичу. Осим тога, увек помажем када је Бранко Паликућа укључен, јер има посебну способност да окупи људе, да пружи гостопримство, отвори свој ресторан, и ја увек верујем у оно што организује и ради. И Бранко и ја волим Србију, и серни смо да можемо да помогнемо. Ја сам рекао и Ивану и Зорану да сам уверен да је ово само прва фаза помоћи за Ивањицу, и да ћу свакако помоћи и следећу фазу, али и сваки други пројекат који ће они организовати. Ово јесте јединствена прилика за мене, због моје личне историје и мог оца, али су и све дуге јединствене прилике да помогнем људима у земљи из које потичем. Ово је за мене привилегија, јер мислим да је нама који можемо да помогнемо финансијски много лакће, а да су људи који стварно раде на тим пројектима – прави хероји.”
Бранко Паликућа, спонзор догадјаја, посебно је истакао значај активности које „САМА” организује, а он подржава, истичуци и прикупљање средстава за болницу у његовом родном граду Ужицу.
„Начин на који они организују акције, начин на који они прате пројекте, обилазе болнице, домове здравља, заиста је фасцинантан. Мој ментор и изузетан пријатељ, Душан Петровић, одмах се одазвао позиву да помогне, и зато хвала њима, али и свима који су дошли на донаторско вече, да помогну акцију и побољшају здравствене системе у Ивањици. Увек волим да кажем да је и мало у хуманитарним акцијама важно и много, јер се хуманост не мери бројевима, неко ће дати више, неко ће дати мање, али ће дати. Чињеница је да има много Срба у Чикагу, али данас нема много на оваквим скуповима, зато ја увек кажем – следећи пут ћемо боље, јер увек можемо боље. Важно је веровати у успех, у мисији, у резултате. И ја верујем иу ове људе иу опрганизацију која је учинила толико добрих дела” – рекао је Паликућа.
Детаљним планом обнове и опремања здравственог центра у Ивањици обухваћени су и најситнији детаљи, према првим прорачунима биће неопходно око 150.000 долара за реализацију, али, као што рече господин Петровић, ово је само прва фаза, аиу свакој следећој биће важна подршка, љубав и помоћ сународника из Америке.
Мила Филиповић
Serbian 
English